rs.n1info.com

Šta znače podaci o „višku smrtnosti“ koji su objavljeni u britanskom Ekonomistu

pre 3 dana
Foto: rs.n1info.com

Srbija je na petom mestu liste zemalja sa najvećim "viškom smrtnosti", objavio je britanski magazin Ekonomist.

A "višak smrtnosti" ukazuje na moguću razliku između prijavljenog i stvarnog broja smrtnih slučajeva od posledica kovida-19.

Ispred Srbije po tzv.

višku smrtnosti su samo četiri države – Peru, Bugarska, Severna Makedonija i Rusija.

Prema analizi britanskog lista Ekonomist ovo je pet država sa najvećim „viškom smrtnosti“, što ukazuje da zvanični podaci koje je vlast u Srbiji saopštavala kada je reč o broju preminulih od posledica kovida-19 verovatno ne oslikavaju realno stanje.

No, da krenemo od toga šta je uopšte „višak smrtnosti“.

U pitanju je statisitčki model koji poredi broj urmlih tokom određenog vremenskog perioda sa višegodišnjim prosekom.

U ovom konkretnom slučaju, kao višegodišnji prosek, odnosno nulta osnova, uzeto je pet godina pred početak pandemije – od 2015.

do 2019.

godine.

Ti podaci se zatim porede sa brojem preminulih od početka pandemije, odnosno aprila prošle godine do juna ove.

U većini država koje je Ekonomist analizirao utvrđeno je da je broj ljudi koji su umrli tokom pandmeije značajno viši od prosečnih vrednosti.

To je slučaj i sa Srbijom, koja se nalazi na visokom petom mestu.

U periodu od aprila prošle godine do juna ove u Srbiji je zvanično zabeležno nešto više od sedam hiljada preminulih od posledica kovida.

Međutim, kada se pogledaju prosečne vrednosti, vidi se da je tokom pandemije u našoj zemlji umrlo čak 30 hiljada ljudi više nego što je to bio slučaj u istom periodu tokom prethodnih pet godina.

Najfatalniji mesec bio je decembar prošle godine, kada je Srbija i prolazila kroz najjači talas koronavirusa.

Da zvanični podaci nisu u potpunosti ispravni javnost u Srbiji sumnjala je više puta.

Sve je počelo nakon izbora prošle godine, kada je istraživačka mreža BIRN objavila da postoji razlika između broja smrtnih slučajeva koje su lekari prijavili i broja koji je Krizni štab saopštavao.

Sumnje je dodatno podgrejao upravo član kriznog štaba Predrag Kon koji je rekao da je stvarni broj preminulih od kovida verovatno veći od zvaničnog, ali je za to okrivio informacioni sistem.

Krajem prošle godine zbog pogrešne statistike pobunili su se i lekari, tražeći od države da sprovede reviziju podatak.

To se i dogodilo u junu ove godine, kada je ministar zdravlja zvanično priznao da je u Srbiji od korone umrlo više ljudi nego što je sistem zabeležio.

Pored informacionog sistema, koji je u Srbiji, izgleda zakazao, britanski magazin navodi još neke od razloga koji su doveli do drastične razlike među zvančnim i stvarnim podacima.

Tako kod mnogih pacijenata koronavirus uopšte nije bio potvrđen i to je slučaj u nerazvijenijm država u kojima su kapaciteti za testiranje bili skromni, zatim postojale su poteškoće u obradi podataka zbog velikog broja pacijenata, a veliki broj života uzele su i druge bolesti jer mnogi nisu mogli da dobiju adekvatnu negu.

.